U poslednje vreme smo primili nekoliko informacija od putnika koji su imali problem sa prtljagom na nekom od čarter letova. U svim slučajevima putnici su bili zbunjeni i nesigurni po pitanju sopstvenih prava.
Prema svim važećim zakonima u vazdušnom saobraćaju, počev od Montrealske konvencija, koja je osnova svih domaćih i međunarodnih zakona, aviokompanije su odgovorne za izgubljen ili oštećen prtljag.
Iako u stvarnosti avioprevoznik ima najmanje uticaja na tok jednog kofera, on prema zakonima ima pretpostavljenu odgovornost. Ovo se odnosi samo na predati prtljag. Odgovornost uvek pada na stvarnog avioprevoznika, dakle na onu kompaniju koja je obavila prevoz.
Služba traganja za izgubljenim prtljagom Aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu poslednjih dana putnicima daje pogrešne informacije. Ova služba za koju na zvaničnom aerodromskom sajtu piše da "pruža usluge traganja za neprispelim prtljagom putnicima svih avio-kompanija, osim putnicima avio-kompanije Jat Airways", upućivala je putnike čiji je prtljag izgubljen na turističke agencije u kojima su uplatili aranžman uz izgovor da odgovrna čarter aviokompanija nema svoje predstavništvo u Beogradu.
U Direktoratu civilnog vazduhoplovstva smo tragom ovakvog odgovora nadležne aerodromske službe saznali da je za izgubljen ili oštećen prtljag odgovoran isključivo avioprevoznik, a nikako turistička agencija, tj. turoperater. Kako su nam rekli u Direktoratu, ovo pitanje veoma jasno reguliše Zakon o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju. Ovaj zakon u članu 26. potvrđuje primenu odredaba Montrealske konvencije koja u svom članu 22. predviđa odgovornost avioprevoznika.
Dakle, prema svim važećim zakonima, putnici u aviosaobraćaju, nezavisno od toga da li se radi o redovnoj ili čarter liniji, kao i o tradicionalnoj ili lowcost aviokompaniji, imaju ista prava u slučaju gubitka, oštećenja ili krađe prtljaga.
A ona ukratko izgledaju ovako:
Ukoliko vam je oštećen prtljag, potrebno je da na aerodromu u odgovarajućoj službi, obično je to "Lost and Found" služba, prijavite da vam je prtljag oštećen. Oni su dužni da naprave zapisnik koji potom treba proslediti avioprevozniku. To treba da uradi sam putnik. On može poslati zahtev poštom, odneti ga lično ako prevoznik ima svoju kancelariju, ili ga može proslediti putem mejla. Sve aviokompanije na svojim zvaničnim sajtovima imaju uputstva za putnike kojima je oštećen ili izgubljen prtljag. Aviokompanije obično zahtevaju da im se reklamacija uputi u određenom roku koji ne prelazi sedam dana pa zato treba odmah reagovati.
Odšteta u slučaju oštećenja ili gubitka prtljaga se isplaćuje ukoliko avioprevoznik smatra da je zahtev opravdan i to u visini od maksimalno oko 1.200 evra. Ukoliko je oštećena torba, ali ne i stvari u njoj, putnik može da očekuje nadoknadu u visini procenjene vrednosti torbe. Ako su oštećene i stvari onda i odšteta raste u skladu sa njihovom tržišnom vrednošću. Ako se pak radi o nestalom koferu onda aviokompanija isplaćuje odštetu od oko 20 dolara (ili evra) po kilogramu predatog prtljaga. Ovi iznosi su samo ilustrativni i aviokompanije imaju sopstvene tablice za isplatu odšteta koje se mogu razlikovati.
U slučaju izgubljenog prtljaga, putnik takođe mora odmah da prijavi gubitak u istoj aerodromskoj službi, koja potom kreće u potragu za nestalim koferom. U 99% slučajeva kofer koji je zagubljen bude lociran u roku od dva dana, a u roku od sedam dana bude i vraćen putniku. Ukoliko je putnik zbog gubitka kofera ostao bez neophodne garderobe, onda on ima pravo na nadoknadu novca koji je dao za njenu nabavku. Sa ovim pravilom putnici treba da budu veoma pažljivi pošto aviokompanije neće nadoknaditi skupocenu garderobu niti velike količine. Ako je nekome prtljag nedostajao dva dana sasvim je sigurno da mu avioprevoznik neće nadoknaditi deset komada donjeg veša, pet farmerica ili sedam košulja. Takođe mu neće biti nadoknađena tržišna cena ovih stvari, već će kompanija uraditi sopstvenu procenu, pri čemu će se voditi uobičajenim cenama garderobe.
Ukoliko putniku ne bude pronađen prtljag on ima pravo na odštetu po kilogramu predatog prtljaga (obično oko 20 dolara ili evra po kg), a u maksimalnoj visini od 1200 evra.
Ponekad vrlo pojednostavljeno pišete o stvarima, izuzimajući osnovnu pretpostavku, da u odnosu između dva subjekta mora postojati ugovorena obaveza. U vazduhoplovstvu je princip dobrovoljnosti i improvizacije sveden na minimum i svi odnosi su stvar propisa i ugovorenih obaveza.
Ovo što ste u tekstu napisali važi isključivo ako služba traganja ima važeći ugovor sa avio-kompanijom o traganju za prtljagom. U suprotnom, službe traganja za prtljagom niti su dužne, niti mogu praviti zapisnike, već je ovo isključiva odgovornost avio-kompanije što takvu službu nije oformila/unajmila i putnik treba da se obrati direktno avio-kompaniji.
Putnik zahtev može poslati jedino avio-kompaniji koja je prevoz obavila, nikako Aerodromu ili Jat-u, jer ukoliko njihove službe nemaju ugovorne obaveze sa čarter kompanijama, samim tim nemaju ni dužnost, niti mogućnost da putnicima u čarter saobraćaju po ovom pitanju izađu u susret.
Dakle, pogrešno instruišete putnike, raspitajte se malo, da ne bi pogrešno optuživali i podizali paniku i histeriju!
@djura
Služba za traganje za izgubljenim prtljagom aerodroma Beograd vrši potragu za izgubljenim prtljagom svih aviokompanija. To je njihov opis posla, koji su postavili na svoj sajt. Oni su obavezni da sačine zapisnik u slučaju bilo kakvih nepravilnosti sa prtljagom, a na zahtev putnika. To im je posao. Oni takođe odlično poznaju pravila i zakone u aviosaobraćaju i prema tome ne bi trebalo da putnike pogrešno upućuju na turističke agencije, pošto one nemaju ništa sa oštećenim prtljagom. Ako su to uradili onda su oni ti koji daju pogrešne instrukcije. Mi u ovom tekstu savetujemo putnike prema važećem zakonu.
Ne bih rekao da ih savetujete u skladu sa yakonom. Da je tako, upitili bi ih da, ukoliko ih neka služba traganja za prtljagom uputi na turoperatera, oni kontaktiraju avio-kompaniju. Ovako širite zabunu, jer će im i u službi traganja, i u turoperateru reći da to nije njihov posao i putnici će se osetiti bespomoćno i obespravljeno. Podvlačim, raspitajte se, ponekad na tarabi svašta piše.
Meni kao nekome ko radi u turizmu i ko često putuje i poslovno i privatno, ovaj sajt vredi kao zlato, i odgovorno tvrdim da je sve što je napisano u ovom tekstu tačno i kako treba, i nije nikakvo pravljenje panike. Žao mi je samo što uvek na ovakvim mestima komentare na komentare ostavljaju neke samozvane “sveznalice Klarise” sa teorijama zavere da neko nešto radi da bi pravio paniku među nejakim pučanstvom, a zapravo oni svojim kometarima i uzaludnim odbranama lošeg poslovanja prave zabunu. Redakcija bi trebala da banuje takve komentare jer nekima očito nije bitna istina nego samo uloga dobermana na kapijama lenjosti i nepoštovanja pravila! I još jednom: BRAVO ZA AVIOKARTU !!! Sada link ovog teksta mogu da šaljem mailom svojim putnicima kojima se zalomi da “uživaju” u poslovnosti na Aerodromu Beograd!