Wizz Air, najveća centralnoevropska lowcost aviokompanija, počela je da leti iz Beograda od letnjeg reda letenja 2010. godine. Vrlo brzo ova kompanije je najavila otvaranje baze u Beogradu i postavljanje jednog aviona na aerodrom "Nikola Tesla".
Otvoreno je mnogo novih linija, a zbog uspeha u Beogradu Wizz Air je odlučio da proširi kapacitete i u beogradsku bazu tokom maja stiže još jedan avion.
Međutim, putnici iz Srbije sve više kritikuju ovu kompaniju, a njen imidž je narušen nedavno kada je ukinuta sezonska linija prema Rimu. Prilikom nedavnog boravka u Ženevi, urednik sajta Aviokarta.net posetio je tamošnju centralu Wizz Aira i razgovarao sa Džonom Stivensonom, izvršnim potpredsednikom i drugim čovekom ove kompanije. Tema razgovora je bilo poslovanje u Beogradu i njihovi dalji planovi.
Dolazak Wizz Aira u Srbiju bio je veoma značajan za ovdašnje putnike. Kakvo je to iskustvo bilo za vašu kompaniju?
Ušli smo na srpsko tržište sa nekoliko linija i veoma brzo smo doneli odluku da u Beogradu postavimo bazu. Prema prvim rezlutatima prodaje izdvojila su se pojedina tržišta na koja smo dodatno obratili pažnju. To su Skandinavija i Nemačka, prema kojima je prodaja bila veoma jaka. Zahvaljujući rezultatima rada prvog aviona u našoj bazi, vrlo brzo smo se odlučili da dodamo još jedan avion.
Šta je vaš dolazak doneo tržištu u Srbiji? Kako je prema vašem mišljenju to uticalo na letove drugih aviokompanija?
Nismo razmišljali o drugim prevoznicima. Doneli smo srpskom tržištu i aerodromu Beograd 300.000 novih putnika i to je ono što je važno. I aerodrom, i celo tržište žele alternativu, da ne zavise samo od jedne kompanije posebno ne od one čija je budućnost neizvesna. Nažalost, mnogo tradicionalnih aviokompanija iz Centralne i Istočne Evrope nema sigurnu budućnost i zato je veoma važno da svaka zemlja ima rezervne kapacitete i da ima što više različitih prevoznika.
Da, ali je važno i da ima više različitih destinacija, a čini se da je Wizz Air iz Beograda krenuo utabanim stazama. Otvorene su samo one linije koje su već postojale i koje su se pokazala kao dobre i profitabilne drugim prevoznicima, zar ne?
Ne mogu da se složim sa ovom konstatacijom. Wizz Air leti do aerodroma do kojih nema drugih letova: Memingen, Ajndhoven, Skavsta, Malme, Torp, Bove (Beauvais)…
Iako Wizz Air pokriva dosta destinacija čini se da je Beograd malo zapostavljen, ako se posmatra rast saobraćaja sa drugih aerodroma, na primer u Vilnjusu, Kijevu, Bukureštu ili Skoplju?
Ponovo se ne bih složio sa ovom konstatacijom. Beograd je ipak relativno malo putničko tržište, a mi smo u veoma kratkom vremenskom periodu od nule stigli evo vrlo brzo i do drugog aviona u bazi. Beograd je jedno od naših najbrže rastućih tržišta. U Kijevu smo imali situaciju da je njihova velika tradicionalna aviokompanija prestala da leti, pa je taj događaj uticao i na promenu dinamike našeg razvoja iz Kijeva. Ali u Beogradu, mi kao jedinu stimulaciju za rast imamo potražnju. Od želje putnika za novim putovanjima i njihove tražnje zavisi i naš razvoj u Beogradu.
Putnici su želeli Rim, ali ga je Wizz Air ukinuo. Oni koji su leteli na ovoj liniji prošle godine tvrde da su avioni uvek bili dobro popunjeni i da je to izgledalo kao veoma dobra linija. Ali, onda je ukinuta i svi su bili neprijatno iznenađeni. Zašto ste ukinuli Rim?
Doneli smo nedavno odluku da odustanemo od ove linije isključivo zbog veoma loših rezultata prodaje. Rim je popularan i mnogi misle da je to dovoljno, ali mi osluškujemo tržište i putnike preko rezultata prodaje. Učinak na nekoj liniji nam govori šta da radimo. A, linija do Rima nam je pravila gubitke od prvog dana od kada je otvorena. Održavanje ove linije je bilo skupo za nas i zato smo je zatvorili, a dobra popunjenost putničke kabine ne znači i da je linija za nas isplativa.
Da li je i otvaranje linije Tuzla – Bazel uticalo na gašenje linije Beograd – Rim, pošto je avion koji je trebalo da leti do Rima preusmeren da leti na novoj liniji iz Tuzle?
Mi jesmo iskoristili taj avion, ali samo zato što smo ukidanjem Rima imali slobodnog kapaciteta. On će tu liniju leteti samo privremeno, a od zimskog reda letenja će nam biti lakše da ga iskoristimo za neku liniju iz Beograda.
Uskoro u beogradsku bazu stiže i drugi avion. Kakvi su planovi sa ovim avionom? Da li možemo uskoro očekivati i neke nove linije?
Novi avion koji treba da stigne u maju biće korišćen za nove linije koje smo već najavili, Oslo-Torp, Pariz, Rodos, Krf ali i za povećanje broja letova na postojećim linijama. Povećaćemo frekvencije prema Stokholmu, Geteborgu, Malmeu, Memingenu, Ajndhovenu.
Postoji i veliki broj nepokrivenih, a veoma traženih ruta iz Beograda. Često nas čitaoci pitaju za Barselonu koja je svojevremeno bila veoma dobra linija za Spanair. Da li možda razmišljate o povezivanju Srbije i Španije?
Upoznati smo sa rezultatima Spanaira na ovoj ruti i znamo da je ona veoma tražena iz Srbije. Ali, ono što mi znamo je da je to linija izrazite sezonalnosti. Prema tome bismo mogli da je održavamo samo preko leta. Za ovo leto smo već zakasnili, ali zato će Barselona biti razmotrena za naredno leto. Postoje dobre šanse da pokrenemo ovu liniju od sledećeg leta, ali za sada mogu da kažem samo da je to ideja koja će tek biti razmotrena.
Da li ste zadovoljni rezultatima poslovanja u Beogradu?
Beograd posluje veoma dobro i sve linije koje održavamo su uspešne, zapravo sve osim Rima. I to je zaista bila jedina linija koja "se mučila". Sve ostale linije rade odlično i prilično su ujednačene, tako da ne bih mogao nijednu da izdvojim. Veoma smo zadovoljni poslovanjem u Srbiji i srećni smo što su nam linije uspešne. Možda bih jedino mogao da izdvojim Malme, kao najbrže rastući rutu. Sada je povećavamo sa tri na pet letova nedeljno.
Uskoro počinjete sa letovima do Pariza, zapravo do aerodroma Beauvais (Bove). Da li je gašenje Air France-ove linije do Beograda uticalo na ovu vašu odluku?
Da, jeste. Povlačenje Air France-a je bio okidač, ali zapravo liniju smo i ranije bili planirali. I naši planovi su bili dobri, pošto je prodaja na ovoj liniji na kojoj još nije ni počeo saobraćaj odlična. Čak smo prvobitno planirana dva nedeljna leta povećali za još jedan. Optimistični smo po pitanju ove linije.
Na mnogim okolnim aerodromima Wizz Air dobija subvencije i pomoć lokalnih samouprava da bi leteo, Skoplje i Tuzla na primer. Da li je to novi koncept Wizz Aira i da li i Niš može da očekuje vaš dolazak po tom principu, s obzirom da su i tamo zainteresovani da daju subvencije aviokompanijama? Hoćemo li vas uskoro videti i na drugim aerodromima u regionu – Banja Luka, Sarajevo, na primer?
Pomoć i subvencije aviokompanijama su česte svuda u Evropi i veoma se razlikuju. Na primer u Rigi se one ogledaju u niskim taksama i nadoknadama za sletanje. Ryanair za letove u Budimpešti dobija subvencije od Mađarske turističke organizacije. Skoplje daje sličan vid pomoći preko svoje turističke organizacije. Mi u Tuzli ne dobijamo nikakve subvencije. Što se tiče Niša mi nismo sa njima ni u kakvim razgovorima tako da ne mogu sada ništa da vam kažem. Ako bi postojala osnova za uvođenje nekih kapaciteta sa niškog aerodroma mi bismo je sigurno prihvatili. Što se Banja Luke tiče trenutno ne vidimo mogućnost da letimo iz ovog grada. Nismo postigli dogovor. Umesto njega smo izabrali Tuzlu. Ako bi Banja Luka ispunila naša komercijalna očekivanja mogli bismo ponovo razmotriti otvaranje linija iz ovog grada.
Nova pravila za prevoz kabinskog prtljaga izazvala su prilično negativne reakcije putnika. Kako opravdavate ova pravila, koja više i nisu toliko nova?
Razumemo reakcije putnika, ali potrebno je vreme da oni shvate da je ovo pravilo dobro. Nama je najbitnije da možemo da ponudimo što povoljnije cene karata. Uvođenjem doplate za veći ručni prtljag mi smo snizili cene aviokarata pa su one sada u proseku jeftinije za oko 10 evra. Siguran sam da se taj podatak sviđa mnogima. Prema našim istraživanjima samo 20% putnika je nosilo veći ručni prtljag, dok je onih 80% imalo manji ručni prtljag. Dakle, uvođenjem ove doplate, većina naših putnika je srećnija i zadovoljnija. Prvo imaju nižu cenu karte, a zatim imaju i mesta da ostave svoj prtljag. Mnogo je manje prtljaga na letovima i to je bolje i za putnike i za nas. Putovanje je manje stresno, nema velikih gužvi i zadržavanja dok se ne popakuje svaki kofer, a kao plus u svemu je i ušteda goriva i smanjenje emisije štetnih gasova.
Ne bih se složio sa gospodinom Stephensonom kada je reč o linijama na koje se fokusirao Wizzair iz Beograda. Činjenica je da je Wizzair iz Beograda okrenut isključivo i samo tržištima koja imaju veliki potencijal zbog srpske dijaspore i s tim u vezi vrlo je logično da su sve te destinacije zabeležile značajan rast dok je Rim, kao izrazito turistička meta, beležio manje prihode. Takođe, potpuno je nebulozan odgovor da Wizz leti do “novih” destinacija koje nisu pokrivene iz Beograda. Naprotiv, Wizz samo do tih destinacija i leti. To je svakako dobro i to niko ne osporava. Vrlo je važno što je putnicima ponuđena alternativa i što je konkurencija počela da se bazira na zdravoj osnovi. Svaka iole razumna osoba, koja ne mora nužno da prati aviosaobraćaj, može da donese zaključak da Wizz leti do istog gravitacionog područja kao i druge kompanije što ne znači da su destinacije koje nudi nove, kako se u intervjuu ističe. Svima nam je jasno da je Memingen alternativa za Mihnen, Ajndhoven za Amsterdam, Skavsta za Stokholm Arlanda, Oslo Torp za Oslo Gardermoen, Brisel Charleroi za Brisel Internation, Pariz Beauvais za CDG, Geteborg City za Geteborg International. Efektivno jedina nova tržišta su Krf, Rodos i Malme, koji je opet vrlo blizu Geteborga i Bazel koji je opet veoma blizu Ciriha. Dakle, u pogledu destinacija Wizz ne donosi nikakve velike novosti već samo alternativu.
Takođe, gospodin Stephenson se ne slaže sa sporijim rastom baze u Beogradu u odnosu na druge i govori o sjajnim rezultatima. Ako već, kao što kaže, ne može da se poredi sa Kijevom ili Bukureštom, možemo i te kako da ga poredimo sa Vilnjusom, koji je glavni grad zemlje koja je, manje-više, turistički neistražena i nerazvijena meta kao Beograd i Srbija. Vilnjus je dobio svoj drugi avion mnogo brže nego Beograd ičini se da mu je mnogo više pažnje poklonjeno njegovom razvoju nego Beogradu. Beograd je povezan sa dijasporom, sa kojom je i ranije bio povezan, i nije mu data šansa od strane Wizzair-a da se razvije u turističkom smislu. Voleo bih da čujem podatak o broju nesrpskih putnika na njihovim letovima ka Beogradu. Taj podatak bi i te kako bio značajni pokazatelj toga.
“U Beogradu, mi kao jedinu stimulaciju za rast imamo potražnju. Od želje putnika za novim putovanjima i njihove tražnje zavisi i naš razvoj u Beogradu.” Da je tako i da se prate zaista potrebe putnika, Rim ne bi bio ukinut a Barselona bi bila otvorena davnih dana, odmah po gašenju Spanair-a, koji je na pomenutoj relaciji zabeležio veliki uspeh. Isti je slučaj sa severom Italije, Milanom-Bergamom i Trevizom gde živi značajna srpska dijaspora a sa druge strane ova tržišta predstavljaju značajan potencijal kako u kategoriji leisure tako i u kategoriji poslovnih putnika. Sever Italije je, recimo, sada zahvaljujući easyJet-u mnogo bolje pokriven a efekat monopola Jat Airways-a značajno smanjen. Dakle, i ova činjenica ne govori u prilog tvrdnji da Wizz osluškuje potrebe i tražnju putnika (bar u Srbiji) za novim destinacijama.
Beograd u poređenju sa Pragom ili Budimpeštom jeste možda manje tržište jer u odnosu na iste beleži manja turistička kretanja, ali nikako nije tržište koje nema potencijal. U prilog tome govore brojne aviokompanije koje uspešno posluju u Beogradu i broj prevezenih putnika.
Gospodin Stephenson tvrdi da uspeh jedne linije ne zavisi samo od broja prevezenih putnika. Možda, u jednom maaaalom delu, mogu da se složim sa tim. Imajmo u vidu da profitabilnost jedne linije najviše i na prvom mestu zavisi samo i isključivo od broja prevezenih putnika, koji je zasigurno glavni pokazatelj uspeha jedne aviokompanije. ALI u Srbiji je ipak nešto drugo u pitanju kada je reč o liniji do Rima. Naime, Beograd spada u jedno od najbrže rastućih tržišta Alitalia-e na kojima italijanski prevoznik beleži izuzetne rezultate u saradnji sa srpskim Jat Airways-om. Nepotrebno je dalje bilo šta dodati – zaključak se nameće sam.
“Llinija do Rima nam je pravila gubitke od prvog dana od kada je otvorena” ističe se. Pa ja ne znam koja to linija pravi dobitke od prvog dana kada se otvori. Pre otvaranja neke linije rade se analize i predviđanje kretanja putnika i u skladu sa tim može se projektovati očekivana profitabilnost i period nakon kojeg bi linija trebalo da generiše profit. U skladu sa svim zakonima tržišne ekonomije i realno gledajući, tražnja za linijom do Rima nije u potpunosti zadovoljena, na istoj ima prostora za dodatnu eksploataciju, i sada je ovo tržište ponovo postalo teško dosutpno leisure putnicima sa manjim budžetom, kojima je Wizz prevashodno okrenut. Da ne govorimo o gubicima koje opet snose ti isti putnici u pogledu veoma visokih cena koje praktikuju Jat Airways i Alitalia. Rim je, osim sa Beogradom ranije, povezan i sa većinom Wizzair-ovih baza, između ostalog i Vilnjusom, sa kojim možemo da poredimo Beograd. Koliko su to turistički razvijeni i italijanskim turistima interesantni Brno, Vilnjus i Gdanjsk do kojih leti Wizz iz Rima pa računica za njihovo održavanje postoji?! Postojala je računica i do Beograda, i to kakva. Osim point-to-point letova, mnogi su ovu liniju koristili za presedanje na letove easyJet-a i drugih low costera koji imaju baze u Rimu. Takođe, vrlo je bitno naglasiti da Wizzair na italijanskom tržištu ima izuzetno loš marketing ičini se da ništa ne radi u privlačenju italijanskih putnika za koje je istočna Evropa velika nepoznanica i koji su u pogledu city break-a okrenuti drugim tržištima. Letovi ka Pragu, Budimpešti i eventualno Varšavi, metropolama koje su se turistički razvile poslednjih decenija, mogu se smatrati linijama na kojima ima turističkih kretanja u oba smera. Na svim ostalim, ne verujem da je to slučaj (Kluž, Sofija, Katovice, Gdanjsk, Poznanj itd). Recimo, veliki broj putnika nije ni bio upoznat sa postojanjem linije ka Beogradu. Oni koji su, pak, za istu znali putovali su i od 200 km udaljenih mesta da bi Wizzair-om leteli za Beograd. Sasvim je logično da linije u zimskom period beleže manja kretanja i u skladu sa tim se red letenja i pravi. Nije jedino Wizzair suočen sa ovim trendom već sve kompanije. Sa druge strane, zahvaljujući svojoj poziciji, Rim sa svojom klimom kao i Barselona, u gotovo svako doba godine mogao je da sa adekvatnim brojem letova, bude profitabilan. Italija je prvi spoljnotrgovinski partner Srbije i gotovo je nemoguće da su letovi, između dve prestonice sa takvom ekonomskom vezom, bili neprofitabilni. Sve ovo govorim iz iskustva putnika koji je na pomenutoj relaciji leteo minimum u proseku dva puta mesečno, dakle na 4/18 povratnih letova, tokom cele godine. Propuštena prilika u boljim rezultatima ka Rimu jesu sigurno nepovoljan red letenja i mali broj nedeljnih frekvencija.
Imajući u vidu cenovnu politiku praćenu promenom politike kabinskog prtljaga postavlja pitanje koliko je zaista Wizz adekvatna alternativa za putnike i gde je tu low cost concept zapravo?! Prostim stavljanjem brojeva na papir, doći ćete do zaključka da zapravo imate alternativu koja vam suštinski ne odgovara, već je ta alternativa samo prividnog i psihološkog karaktera.
Ukidanje većeg kabinskog prtljaga, prema rečima menadžera, praćeno je smanjenjem cena u proseku za 10 evra. Mene još uvek sećanje dobro služi a verujem i vas. Ako se samo vratimo malo unazad (dakle ne na početak otvaranja baze kada su cene obično niže radi promocije iste i pokretanja njenog razvoja) shvatićete da ste za manje novca dobijali “više”. Sada, međutim, to nije slučaj. Nemate pravo na standardni ručni prtljag a kartu plaćate skuplje, gotovo isto kao i kod flag career-a. Tvrdnja da se nova politika dopada velikom broju putnika i da je uspešno prošla testiranje zaista zvuče kao priče za malu decu. Svi znamo da se low costeri, pored sletanja na sekundarne aerodrome, diferenciraju upravo po tome što dozvoljavaju prevoz samo ograničenog (standardnog) ručnog prtljaga koji je putnike naveo da razmišjaju racionalno u tom pravcu i sa sobom na putovanje nose isključivo najpotrebnije bez potrebe za koferom koji ide u prtljažnik aviona. Ali, Wizziar je otišao još dalje. Tvrdnja da je samo 20% putnika nosilo veći ručni prtljag (55x45x20 cm) dok je onih 80% imalo manji ručni prtljag (veličine ranca ili tašne) je potpuno neprihvatljiva. To bi značilo da je ranije 80% putnika nosilo manji ručni prtljag i dodatno plaćalo za ukrcavanje većeg, jer naravno, ko će sa rancem na put, pa makar i na dva dana?! Dakle, uvođenjem novog pravila putnici nisu zadovoljni, kao prvo. Drugo, cene karata nisu niže već, naprotiv, više (svesni ste koliko ste plaćali pre a koliko sada). Treće, manjak prtljaga na letovima dobra je stvar samo za Wizzair a ne, kao što se tvrdi, za obe strane. Putovanje nije manje stresno, naprotiv, sve više je stresno. A evo i zašto! Upravo sada Wizzair vidi veću šansu za uvećavanje prihoda, stečenog dodatnom i skupom nadoknadom za ručni prtljag ukoliko vam isti po novim pravilima ne stane u stress-kalup postavljen ispred svakog gejta. Tada na scenu stupa putnikov novčanik koji će biti olakšan za nekoliko desetina evra jer ne odgovara propisima i njegovo zakljinjanje da više nikad neće sesti u avion Wizzair-a. Na kraju, iznerviran, preznojen, opljačkan i besan ulazi u avion, koji svakako kreće sa deset minuta kašnjenja, iako nema kofera koji zadaju muke posadi, zaklinje se da mu je posdnji put da leti ovom kompanijom, jedva seda u svoje skučeno sedište debelo plaćeno, nema nikakvu uslugu i istraumiran stiže na odredište, koje naravno, nije krajnje. Dame i gospodo, njegovo visočanstvo – Wizzair.
Baš mi je žao što neće uskoro uvesti letove za Barcelonu, živim u Barceloni često letim na relaciji bcn-bgd i mogu da kažem da je Spanair bio krcat(do poslednjeg mesta) i da je bilo dana kada je Lufthansa bila jeftinija od Spanair-a.
A sta im je potrebno pored dobre popunjenosti kabine za profit? Odgovori ovog coveka su smesni. Kao otvorili su linije do alternativnih aerodroma velikih gradova i time misle da su to nove linije. Smesni su!
Kako neko moze da tvrdi da je “doveo” 300000 dodatnih putnika? Wizzair samo preotima putnike drugim kompanijana, jer leti sa manjih alternativnih aerodroma blizu vecih. Da zeli da dovede “nove” putnike otvorio bi linije do Barselone, Praga, Dublina, Lisabona, Kaira, Zeneve, Hamburga itd. ili u regionu pa da putnici predju sa vozova ili autobusa na njihove avione. Osim toga kad dodate sve skrivene troskove na Wizzair-u vrlo cesto se isplati leteti Luftanzom, Alitalijmo ili nekom drugom kompanijom.
BojanRS ga je baš isekao na froncle… Tako i treba kada “manager” melje opštu priču (“mož` da bidne al` ne mora da znači”) i na konkretna pitanja daje PR odovore – verglanje u prazno.. Ti odgovori su toliko uopšteni i glupavi da može da ih koristi i PR neke političke partije…. Tipično za nove “menadžere”…Bilo bi lepo kada bi skrivene troškove prikazivali – tj. učinili ih javnim… Ovako, utisak je da je to mufljuz firma…
@BojanRS niste u pravu sto stice nekih vasih zakljucaka. Visoka prosecna popunjenost na nekom letu nije znak da je linija isplativa. JAT leti sa solidnom popunjenoscu, kao i neke druge kompanije, ali to ne znači da se to isplati. Ponekad se cene ne rezonskii spustaju zbog konkurencije ali to ne može ići u nedogled ako nisu u stanju da postignu određenu cenu karata onda se ta linija napušta.
Drugo linije iz istočne evrope prema zapadu, npr. Rumunija, Bugarska, Poljska… nisu većinski turističke već su to sezosnki ili stalni radnici u zapadnim zemljama. Za razliku od zapadne Evrope gde se niskotarifno leti skoro isključivo turistički, istočna Evropa uglavnom leti zbog posla. Postoji više studija o tome.
Treće, linije prema mnogim zemljama Evrope još uvek nisu u režimu “Slobodnog neba” pa nije moguće tek tako početi letenje samo prema potražnji.
Ne razumem čemu tolika priča o Rimu? Pitam se zašto niko ne leti za Vićencu, Lion…
Koliko znam, upravo je aerodrom Nis njima nudio najpovoljnije usluge aerodroma , medjutim oni su to odbili pod izgovorom da vec lete iz Beograda.
i ja se slazem da su odgovori predstavnika viza smesni. imam utisak kao da je odgovarao student saobracajnog fakulteta, smer aviosaobracaj. izvini, razmisljamo o barseloni je zalosna konstatacija, a da ne lete prema jakim destinacijama je smesno.. kao ne letimo vidite za kopenhagen vec za malme ili ne letimo za pariz, vec za bove… i kao `nasi putnici su zadovoljni politikom prtljaga`, a ja upravo zbog toga odlucio da nikada vise ne udjem u vizov avion. dakle, cist promasaj…